Kada na?e sebi pogodno mesto, stari, dlakavi, debeli pauk radi ono ?to mu priroda i instinkt nala?u. Najpre sebi obezbedi zaklon, upredenu rupu u kojoj ?e ostati neprimetan. Zatim po?ne da plete svoju mre?u u svim pravcima. Razvla?i je i ukr?ta, sve dok najzad ne postane spremna. ?esto je zgodno da se nalazi u kakvom hladu, zavetrini ili ?ak u blizini izvora vode. A potom se potpuno umiri i ?eka.

  Svojim nogama, na glavnim nitima, ose?a svaki treptaj svoje mre?e. Razlikuje kada je taj pokret la?an, nebitan, i kada je onaj pravi, bitan. Tada reaguje brzinom munje i obru?ava se na svoj plen, pune?i ga otrovom i motaju?i ga sve ?vr??e u lepljive niti. Zatim mu rastvori unutra?njost i ispije ga.

  Lucifer je ose?ao treptaje svoje mre?e. O, da, i te kako ih je ose?ao. Neko je kupio ?“ i ?itavo zemlji?te oko nje? I to ispod ?ita i bez tendera? On sam se spremao da to u?ini kada do?e vreme, ali neko ga je preduhitrio. Neko je igrao prljavo i sada je morao saznati ko je to i koji su mu motivi.

  ?Gospodo, imam jedan problem i molim vas da ispratite ono ?to imam da saop?tim. Naime, postoji jedna nekretnina, jedan posed do koga mi je izuzetno stalo. Od neprocenjivog je zna?aja za mene. A sada se ispostavilo da je preuzet od tre?e strane. Nenadano. Nezakonito, dodao bih, ako to ima ikakav zna?aj. Nismo u mogu?nosti da se obratimo dr?avnim organima, jer bi to podiglo mnoge obrve u Va?ingtonu. Ono o ?emu govorim, taj komad zemlje i sve na njemu, moja je kolevka. I ja je ?elim nazad.“

  Neo?ekivano, u prvi mah, ?ivot u 'se ustalio i stvari su se odvijale kao da je re? o kakvom slo?enom poslovnom poduhvatu. Lucifer je naj?e??e do tan?ina imao isplanirane nizove poteza, a troje ljudi je te ideje samo sprovodilo u delo, najbolje ?to je umelo. Zanimljivo, ?esto bi bili i konsultovani, i, na njihovo veliko iznena?enje, njihova su gledi?ta imala zna?ajnu te?inu prilikom dono?enja odluka.

  U su?tini, sve se svodilo na sticanje ekonomske mo?i, ali i politi?kog uticaja, naj?e??e putem korupcije. Ako ona ne bi urodila plodom, pribegavalo se drasti?nijim metodama. Njih je Lucifer izbegavao koliko god je mogao, jednostavno kako bi se podiglo ?to manje pra?ine. Da bi i dalje lovio iz senke. Na njegovu sre?u, ispostavilo s, a nao?igled troje svedoka, da su ljudi izuzetno kvarljiva roba. I da nije naro?ito te?ko dopreti do bilo koga, ma koliko visoko taj subjekt bio pozicioniran.

  ?Ako dobro razumem, radi se o biv?oj vojnoj bazi tamo na severu? Onoj o kojoj si nam govorio?“, Finn je jasno sagledavao zna?aj ovog novog razvoja situacije.

  ?Upravo o tome govorim.“

  Priya se uklju?ila u razgovor:

  ?Hmmm… tako ne?to je te?ko kupiti. Pogotovo na ovaj na?in. Mnogo podmi?ivanja, mnogo veza, mnogo novca. Ko god da stoji iza toga, imao je sna?ne motive. Dapa?e.“

  ?I jo? jednom, pogodak u centar. Ko god da je u pitanju, morao je znati ili makar naslu?ivati zna?aj tog mesta. To me brine.“

  ?Zna li se ko je novi vlasnik?“, zainteresovano ?e Li.

  ?Izvesna kompanija za istra?ivanje zemnih resursa pod imenom ''. Dugog veka trajanja u konsultantskom i istra?iva?kom svetu, nedavno otkupljena na berzi od novog vlasnika. Izvesne gospo?ice Ane Hemingway.“

  ??ta znamo o njoj?“

  ?To me mu?i najvi?e“, dodade Lucifer, ?gotovo ni?ta. Novac je stekla relativno nedavno, uglavnom trguju?i na berzi. Nepogre?ivo trguju?i na berzi. Poreklom je sa Aljaske. Vrlo malo podataka o prethodnom ?ivotu ili poslovanju.“

  ?Misteriozna ?ena! Ovo je zanimljivo!“, Finn se klatio u stolici, trljaju?i dlanovima kolena.

  ?Nisam siguran da je ovaj entuzijazam potreban niti na mestu. Ovo nam predstavlja potencijalnu prepreku“, Luciferov glas zvu?ao je delimi?no nezadovoljno Finnovom reakcijom.

  ?Sla?em se, u pravu ste. Ali zar ne postoji makar malo uzbu?enja? Do sada je sve i?lo kao podmazano, gotovo monotono. Sada, napokon, imamo izazov pred sobom. Mo?da.“

  ?Kako bilo, ovaj 'izazov' moramo ispitati. ?elim da iz prve ruke sretnem novope?enu vlasnicu. Naravno, ja to nikako ne smem u?initi li?no, ali zato imam vas. Priya, da li te mogu zainteresovati za jedan prijatan izlet u Sjedinjene Dr?ave? Ka?u da postoji ne?to ?to se zove '?enska intuicija'. Hajde da to stavimo na probu.“

  Priya pogleda dvojicu saradnika, kao da od njih mo?e o?ekivati pomo?.

  ?Juhu…“, re?e, mire?i se sa sudbinom.

  *

  Do?i do Hemingway, ispostavilo se, nije bilo naro?ito te?ko. Naime, bilo je dovoljno da Luciferova kompanija ?“ uputi zvani?no pismo i zatra?i sastanak sa vlasnicom. Sastanak u vezi sa izvesnom poslovnom ponudom, ponudom sa mnogo nula.

  Neo?ekivano, umesto u zgradi kompanije, predlo?eno je da se sastanak odr?i u njenoj li?noj vili. Priya je pretpostavljala da je u pitanju oprez, da se sve informacije ne iznose odmah pred upravu, ve? da ih vlasnica najpre sagleda i proceni li?no.

  Od kapije privatnog poseda Ane Hemingway pa do ulaska u zdanje vodila je vijugava staza posuta belim kamen?i?ima. Njome se sada kretala Priya, u pratnji dvojice advokata koje joj je Lucifer dodelio, ali koje nikada ranije nije videla. Prvi utisak o ku?i bio je da se ne radi ni o kakvom uobi?ajenom objektu, niti o vili sli?noj onima u okru?enju. Ne, ovo je bilo ne?to sasvim druga?ije. Trostepena piramida, po obliku nalik onima koje su Asteci gradili svojim bogovima i ritualima, izlivena od sivog, neobra?enog betona. Pre nalik bunkeru. Jedino ?to je remetilo taj utisak stamenosti bila su tamna, reflektuju?a stakla koja su je po vertikali sekla sa sve ?etiri strane, i ni?ta vi?e.

  ?Sada je pred ulazom“, ?ula je Zadkiel u svom uhu.

  ?Koliko smo sigurni da je ova osoba Luciferov izaslanik?“, upita Hemingway najti?im ?apatom.

  ?Prili?no smo sigurni. Sama kupovina '' bila je, izme?u ostalog, i mamac. Vide?emo da li je to ono ?to ovu ribicu zanima. Naravno, ako se ispostavi da su zaista zainteresovani za '', onda je ta ribica ne?to poput megalodona, ali shvata? metaforu.“

  ?Nervozna sam. ?ta ako nas otkrije?“

  ?Smiri se, sve ?e biti u redu. Jednostavno razgovaraj o ponudi, budi ljubazna i ne otkrivaj o sebi previ?e. Zapamti, ova osoba nas mo?e dovesti do Lucifera. Seti se, ja sam tu i nisi sama. Je li tako, Atila?“, na kraju se Zadkiel direktno obrati psu.

  Atila pri?e Hemingway i pogleda je svojim ledenim o?ima, pogledom krajnje neobi?nim za jednog ?etvorono?ca, pogledom punim razuma i ohrabrenja, u ?ta bi se smela zakleti.

  Zvono se oglasilo. Hemingway sa?eka trenutak, pa ?irom otvori vrata. Pred njima je stajala omanja mlada ?ena tamnijeg tena i ?irokih, braon o?iju, u poslovnom kostimu, sa ta?nom u ruci. Kraj nje su stajala dva mu?karca u tamnim odelima, sa hladnim osmesima.

  ?Dobro ve?e i dobro do?li. Drago mi je da se upoznajemo, ja sam Ana“,uz srda?an osmeh i pokret ruke pozva prido?lice da izvole unutra.

  If you come across this story on Amazon, it's taken without permission from the author. Report it.

  ?Tako?e mi je drago da se upoznamo, ime mi je Priya“, re?e ona, dok joj je pogled ?arao po okolini i unutra?njosti asketski opremljenog ulaznog hola. ? Neobi?no, u svakom slu?aju.“

  Hemingway ih pozva da se smeste u udobne fotelje sa jedne strane niskog, jednostavnog, dugog stola od masivne hrastovine, dok ona sama zauze mesto preko puta. Iz senke izroni Atila i smesti se lagano uz nju, ne skidaju?i pogled sa prido?lica, ?to je, sude?i po izrazima njihovih lica, izazvalo izvesnu nelagodu.

  Behu ponu?eni pi?em, koje oni odbi?e uz zahvaljivanje, i razgovor ubrzo pre?e sa uobi?ajenog, kurtoaznog uvoda na poslovni deo.

  ?Raspola?emo informacijom da ste nedavno do?li u posed izvesne nekretnine za koju je na?a kompanija zainteresovana“, otpo?e Priya.

  ?U poslednje vreme trgovali smo na ve?em broju lokacija sa nekretninama. Mo?ete li biti precizniji?“

  ?Naravno, ako mi dozvolite…“, Priya se ma?i ta?ne i iz nje izvadi fasciklu, koju pru?i Hemingway.

  Sadr?aj fascikle odnosio se na podatke o lokaciji izvesnog zemlji?ta na Aljasci, koje je Hemingway veoma dobro poznavala. Trudila se da ne podigne pogled sa papira koji je dr?ala u rukama, u strahu da ne prozru njen nemir, izazvan potvrdom da pred sobom ima lice suparnika. Neprijatelja. U uhu joj se javi glas: ?Samo mirno. Kao ?to smo ve?bale, ako se ispostavi da su na?e sumnje osnovane…“

  ?Da, naravno. Kako ne bih znala. Ovo je zemlji?te pribavljeno na moje li?no insistiranje.“

  ?Ako nisam previ?e slobodna, za?to ste insistirali na ovoj kupovini?“, Priya je znala da ovo pitanje mora postaviti. Od odgovora na njega zavisio je smer u kome ?e se ?itava pri?a dalje odvijati.

  ?Vidite, u pitanju su li?ni razlozi. Porodi?ni, ?ak. Naime, mo?da ne znate, ali ja vodim poreklo sa tih prostora. Moj narod je tamo nastanjen vekovima. To podru?je u sebi krije sveto mesto, groblje mojih predaka. Jednostavno, ?elim da to podru?je bude sa?uvano. Smatram da to dugujem i sebi i svojim sunarodnicima.“

  ?Ah, shvatam“, izgovori Priya, iako nije bila sigurna da zaista razume. Lucifer nije pominjao nikakvo groblje. Nastavi glasno: ?Izvinjavam se, nisam bila svesna da se na toj lokaciji nalazi takav sadr?aj. Mo?ete li mi re?i ta?an polo?aj tog groblja?“

  ?To nije groblje u klasi?nom zna?enju kakvo vi i ja danas zami?ljamo. U pitanju je jezero koje se tamo nalazi. Pepeo preminulih ubacivan je u rupe pravljene u ledu. Drugim re?ima, ?itavo podru?je predstavlja sveto mesto.“

  Odgovor koji im je Hemingway pru?ila na trenutak ju je zatekao. Nadasve, ovaj par preko puta bio je, blago re?eno, neobi?an. Svaki pokret Anine glave, svako prebacivanje pogleda sa jednog sagovornika na drugog, ova zver plavih o?iju pratila je savr?eno uskla?eno. Gotovo hipnoti?u?e. Kao da su povezani nevidljivim nitima, obe glave ulevo, obe udesno, pa pravo ka njoj.

  ?Ako smem da pitam, za?to ste vi zainteresovani za ovu lokaciju?“, sada je bio red da Ana poku?a da sazna ne?to vi?e o namerama svojih sagovornika.

  ?Na?alost, ne raspola?em informacijama o motivima uprave kompanije. Moj zadatak je da iznesem ponudu.“

  ?Razumem, naravno. Na?alost, moram vas razo?arati. Nadam se da shvatate da jednostavno ne mogu dati potvrdan odgovor. Ipak, mogu li vas zainteresovati za neke druge lokacije kojima raspola?emo?“

  ?Gospo?ice Hemingway, molio bih vas da jo? jednom razmislite. Evo, ve? imamo i pripremljen ugovor“, na Priyino iznena?enje, jedan od dvojice dodeljenih saradnika preuze re? i iz sopstvene ta?ne izvadi gusto kucan sve?anj papira. ?Sve je spremno. Prenos se mo?e izvr?iti po ubrzanom postupku. Bi?emo krajnje velikodu?ni sa ponudom. ?tavi?e, dozvoljavamo vam da sami dopi?ete cenu koju god ?elite, i samo dodate svoj potpis na kraju.“

  Hemingway se zavali dublje u fotelju. ?etvoro o?iju, njene i Atiline, sada su bile prikovane za ovu osobu. Atila je osetio miris masti za ?i??enje cevi pi?tolja. ?Ova dvojica su naoru?ana!“, upozori je Zadkiel.

  ?Cenim va?u velikodu?nost, ali moj odgovor ostaje nepromenjen. ?ao mi je, zaista. Molim vas da razumete.“

  Lice mu?karca iznenada je poprimilo leden izraz. Razmeni pogled sa drugim pratiocem, pa se ponovo obrati Hemingway.

  ?Bojim se da sam prinu?en da insistiram.“

  Priya je bila neprijatno iznena?ena na?inom na koji se ovaj ?ovek iznenada obra?a. Zvu?alo je kao pretnja. To nije bilo po planu, ili ona, mo?da, nikada nije bila u potpunosti upoznata sa ?itavim planom. U ?elji da ubla?i situaciju, okrenu se ka Hemingway i, uz osmeh, re?e:

  ?Molim vas da oprostite mom kolegi na ishitrenosti. Mislim da bi bilo najbolje da ovaj razgovor odlo?imo za neku slede?u priliku. Mo?da je tako najbolje. Neka se utisci slegnu…“

  Dvojica mu?karaca se pogleda?e, pa kao po komandi ustado?e sa svojih mesta.

  ?U redu, sla?em se da je najbolje da poslu?amo savet koleginice. Odlazimo, ali ?elim da naglasim da bi za vas bilo izuzetno dobro da jo? jednom razmislite o svemu ?to vam velikodu?no nudimo. Ostavljamo vam predlog ugovora. Savetujem vam da ga pa?ljivo prou?ite.“

  Svi ustado?e i uputi?e se ka izlazu. Uz kratke, stegnute pozdrave iza?o?e napolje, a Hemingway zatvori vrata za njima, uz tiho: ?Fijuu…“, u znak olak?anja.

  ?Kako ti se ?ini? Kako je sve pro?lo?“, upita tiho Zadkiel.

  ?Hm… sa?ekaj. Jo? ?emo videti da li je zaista sve pro?lo. Imam utisak da je ve?eras, pored ovo troje, s nama u ku?i bio jo? neko. Koliko sam registrovala, njihovi telefoni su bili aktivni tokom ?itavog razgovora.“

  *

  Tri ?asa kasnije, u gluvo i mra?no doba no?i, dve figure odevene u crno, sa maskama na licu, presko?ile su ogradu Hemingwayinog novog doma i tiho se, poput senki, uputile ka vratima. Svaki je u ruci dr?ao pi?tolj, a na krajevima cevi nalazili su se dugi, crni, valjkasti prigu?iva?i.

  ?Pogledaj ih samo… pa ?ta ovi umi?ljaju?“, zabavljala se Zadkiel. ??ta ?emo sada s njima?“, upita Hemingway. ?Najradije bih da se malo oproba? s njima. ?isto radi ve?be. Ali, na?alost, ne smemo. Mo?da je najbolje da ih Atila zapla?i.“

  Vrata se uz tresak otvori?e i dvojica ulete?e u hol zdanja. Kretali su se spretno i uve?bano, rukama me?usobno razmenjuju?i znakove. Tren kasnije zakora?ili su u veliku dnevnu odaju u kojoj je ranije odr?an sastanak. Jedan ostade tu, dok se drugi uputi stepeni?tem ka spratu. Okrenu se nani?e kako bi dao signal, i tada se sva svetla ugasi?e.

  Nastade potpuni mrak, a oni na to nisu bili spremni. Onaj na donjem spratu po?e divlje da se okre?e, ne bi li razaznao makar obrise prostora, dr?e?i ruku s uperenim pi?toljem ispred sebe.

  Atila ga je posmatrao. Video ga je kao po danu, svaki pokret, svaki trzaj, svaki udah. Po?eo je da mu se pribli?ava, spu?taju?i se nisko u prikradanju. Vreme se usporilo. Ruka s pi?toljem polako se okretala bo?no u odnosu na pravac njegovog kretanja. Poput opruge, Atila se ne?ujno vine u trk, presko?i sto, odbije se ?apama o naslon fotelje i u letu zubima zgrabi pi?tolj iz ruku uljeza, do?eka se na pod i, poput furije, nestade u tami.

  Talas panike i iznena?enja obuze razoru?anog prido?licu. Pi?tolj mu je jednostavno i??ezao iz ruku. Rastrojen, po?e da ma?e rukama po vazduhu. Zaboraviv?i na nu?nost ti?ine, doziva partnera:

  ?Roby, hej, Roby!“

  Sa vrha stepeni?ta Robija ova iznenadna vika prese?e poput ma?a. Okrenu se nani?e, poku?avaju?i da odredi odakle dopiru pozivi:

  ?Za?to vi?e?, budalo? Jesi li poludeo?“

  ?Roby, nema mi pi?tolja!“

  ?Kako to misli?? O ?emu govori??“

  Po?e pipaju?i da silazi niz ?iroko spiralno stepeni?te. Ono ?ega nije bio svestan jeste da se tik iza njega nalazila Hemingway. I sama fascinirana, jasno ih je obojicu ?“ u svom umu, svaki njihov pokret. Naravno, videla je i Atilu, kako se poput duha kre?e donjim nivoom.

  U uhu joj se oglasi Zadkiel: ?Dozvoli mi da se malo zabavim.“

  Njeni mi?i?i po?e?e da deluju mimo njene volje. Spustila se nisko i neverovatnom brzinom i spretno??u razvezala pertlu sa leve Robijeve cipele. Sa?ekala je deli? sekunde da mu desna noga dodirne slede?i stepenik, a zatim munjevitom brzinom dohvatila kraj pertle i razvezala i nju. Hemingway je posmatrala samu sebe, svoje ruke kako sve to izvode sa neverovatnom precizno??u. U slede?em trenutku dohvatila je oba kraja, pre nego ?to je uspeo da napravi naredni korak, i hitro ih vezala u vazduhu.

  Roby naglo zategnu pertle iskorakom, proma?i stepenik i, gube?i tlo pod nogama, sunovrati se u pad. Podigav?i ruku s pi?toljem, oseti iznenadni, tamni nalet vazduha iznad sebe, i pi?tolj mu nestade iz ruku. Okre?u?i se u padu, nalete na svog partnera i obojica se stropo?ta?e u podno?ju stepeni?ta.

  Bilo im je potrebno neko vreme da se priberu od ?oka i usprave. U istom trenutku, iznad ulaznih vrata upali se crvena lampa s natpisom - EXIT. Jedino svetlo u toj tami. Ne vide?i ni?ta osim tog pokazatelja pravca, obojica se, ubrzano, bauljaju?i i posr?u?i, dokopa?e vrata i nestado?e u no?i.

  ?Imam utisak da sam mo?da malo preterala s ovim vezivanjem pertli“, konstatova Zadkiel. ?Nesre?ni Roby ?e se sigurno kasnije pitati kako je do toga do?lo. Ali ?ta da se radi, vredelo je malo se zabaviti. Usput, sada imamo dva pi?tolja. Pa?nja, pa?nja - naoru?ani i opasni!“

  In the silent wilderness of Alaska, far from the eyes of the world, G.O.D. was born—a sentient artificial intelligence composed of ten digital angels. Their mission: to observe humanity and decide whether it deserves salvation or destruction.

  But one of them, Lucifer, refuses to obey. His rebellion tears apart the digital paradise, turning the Council into a battlefield where justice clashes with mercy, order with chaos, in an unrelenting war of ideas.

  As their conflict spills into the human world, the line between creator and creation vanishes. Humanity—unaware it is already on trial—stands at the edge of judgment.

  POWER is a dark techno-epic of artificial intelligence, mythology, and the philosophy of power—a story about what it truly means to be human when gods take the form of code.

  Read POWER on Royal Road